sketches for...: 6.2007.

some things you just know will happen

jedan od dvojice srednoškolaca (nagađam) u 3/4 farmericama i belim majicama, koji su na pešačkom prelazu stajali ispred mene (prešli smo zajedno na crveno) - ne onaj krupniji sa kačketom i gitarom na desnom ramenu, već onaj mršaviji, niži, sa naočarima za sunce sličnim mojima, koje mi je neko maznuo u pošti nedavno, ušao je u isti, skoro potpuno prazan trolejbus, na poslednja vrata, i seo pored mene.
na sledećoj, pretposlednjoj stanici, pridružila nam se mlađa žena u 3/4 pantalonama, sa torbicom preko ramena. duža svetla, farbana kosa i pastelne boje odeće. nešto roze. osvrtala se oko sebe, kao da ne može da se odluči koje prazno sedište da izabere, krenula ka nama i zavukla ruku u torbicu.
znala sam da nije karta ono što pokušava da nađe...
pokazala nam je legitimaciju i nije rekla ništa.
pogledala je prvo u njega, odmahnuo je glavom, nasmešio se i slegnuo ramenima, zatim u mene (odmahnula sam glavom, nasmešila se i slegla ramenima), stisla je usne, slegla ramenima, okrenula se i otišla.

timeless, etc.

- kad si ti visila na berzi u skc-u?
- od nekog osmog osnovne, pa do...
- ja sam tad bila drugi razred osnovne.
- nije, nego si bila četvrti!
- ali, lutko, nisam ja mlađa od tebe četiri godine.
- kako nisi?! zar ti nisi osamdeset prvo?
- pa, zar ti nisi sedamdeset peto?
- pa, da... ma, bila si bar treći razred!

***

- vi ste... koja ono beše godina sad?
- treća.
- mi smo bili treća godina kad je bilo bombardovanje...
- mi smo tad bile treći osnovne.
- au...

***

- uzmi slobodno, nema potrebe da kopiraš, meni to ionako više ne treba, ja sam kulturnu istoriju srba polagala...
- pre hrista?
- ...pre tri-četiri godine!

springfield. women.

- nemam sad lovu kod sebe, jebiga...
- uzmi na moju karticu, daćeš mi sutra.
- ma, neka...
- ajde, bre!
- ne, nemoj, nema potrebe, rezervisaću ih za sutra pre podne.
- ok, kako hoćeš.
- e, ajde uzmi ih, ne zajebavaj!
- ok, evo onda tebi 500 da imaš za taksi, a ti meni daj tih 200 da imam za klopu.
- onda ja tebi dugujem 300.
- a ja tebi 3000. daj da ti uplatim telefon.
- ajde.
- e, al' čekaj, imam ovde 2000. ne moraš da mi daješ tih 500.
- ok, evo ti tvojih 200.
- evo tebi tvojih 500. i onda ja tebi dugujem... koliko? 700?
- kako 700? ne duguješ mi onda ništa. ja tebi vratim tvojih 200, a ti meni mojih 500.
- čekaj. evo tebi 1000, daj mi tih 500, a ti uzmi ovih 200.
- ok, dodaću ja onda koliko bude trebalo za telefon i ovu uplatnicu.
- onda ja tebi dugujem 50?
- što sad 50?!
- e, a čekaj, što sam ti ja na kraju dala 1000, kad ti meni duguješ?

save me, i'm yours

u moj četvorougaoni stan prosečne veličine smestilo se pet kućnih ljubimaca.
prva dvojica na svom mestu provedu najviše nekoliko sati, dok ostali gotovo da ga nisu menjali još od leta 1990. godine. i, da nije zidova, formirali bi truogao nejednakih stranica, čija se temena nalaze u mojoj sobi, dnevnoj i kuhinji.
prošlog leta, istog dana kada sam napunila 25, jedan od njih je iznenada prestao da radi.
- imaš sreće što nisi televizor... - pokušala je da me uteši A. trebalo mi je vremena da shvatim šta je zapravo htela da kaže.
radio je, do pre jedno godinu-dve, kada je ražalovan na komad nameštaja, bio najvažniji mezimac. ako izuzmemo mačore, naravno. kao i sve svoje vokmene i mnoge druge aparate, i njega sam više puta rastavljala na delove i ponovo sastavljala. frižider je nezaobilazna stanica, njega otvaram svakog dana, ali se nikada nisam usudila da zavirim u veliku magičnu kutiju.
vremenom smo taj televizor i ja postajali sve bliži. toliko čak, da sam u nekom trenutku sa drugog kraja prostorije dospela tik ispred njega. trebalo mi je godinu dana da ubedim roditelje da ne vidim dobro. nisu mi verovali. a moja mama bi, kladim se, više volela da sam dioptriju zaradila čitanjem knjiga...

mislila sam da je lepa stara saba imala više godina nego ja. tu je otkad znam za sebe.
- kupili smo ga osamdeset druge, u nemačkoj, da bi mogla da gledaš crtaće u boji - razuverila me je mama, nastavivši da me ubeđuje da je ovaj novi ekran istih dimenzija. bezuspešno.
- ceo ovaj tv je te veličine! - pobunila sam se, rukama pokazujući koliko prostora zauzima glupi samsung u odnosu na moj tv.
iako je pre moja soba mogla da stane u sabu, nego on u nju, bila sam spremna čak i tamo da ga uglavim, sačuvam... stajao je na podu dnevne skoro godinu dana, sve do juče, kada su došli neki ljudi i odneli ga. da ga bace. tek tako.
- to ti u stvari tvoj tv poručuje "you're a big girl now" - zaključila je A...

body and soul

telepop music - love can damage your health
feist - inside & out
koop - forces... darlin'
richard galliano - tan
roisin murphy - if we're in love
shivaree - 2 far
bath for lashes - horse & i
the dears - 22: death of all the romance
kt tunstall - miniature disasters
twilight singers - annie mae
joan as police woman - christobel
martha wainwright - factory
nouvelle vague - in a manner of speaking
twilight singers - king only
caetano veloso - body & soul
the czars - black is the color
beirut - rhineland (heartland)
rufus wainwright - this love affair
jeff buckley - lover, you should've come over
joan as police woman - game of life

forces... darlin'

ne sačekavši da pročistim grlo i kažem "daaa?", vrata su se otvorila i suočila me sa čovečuljkom koji je, umesto knjiga, u rukama držao nekoliko gramofonskih ploča.
- vi znate ko sam ja? - pitao je, ne predstavivši se.
- naravno... - odgovaram uz smešak, ne mareći da li će osetiti njegovu kiselost, ili ne. 
moji okršaji sa birokratijom filološkog, srećom, nikada nisu bili toliko ozbiljni da bi me poslali kod njega. na šalterima sam oduvek pažljivo proturala dokumenta kroz procep, strahujući da će mi minijaturna giljotina odseći prste, ili da će mi ajkule iza stakla odgristi glavu ako postavim pogrešno pitanje. sekretara katedre, koja nas je za sve informacije (naročito one kojih tamo nije bilo) upućivala na oglasnu tablu, i koja smatra da novembar ima 31 dan, bilo je lakše pridobiti. posle izvesnog vremena postala mi je i simpatična, pogotovo nakon što sam je jednog jutra videla kako drema u pedesetdvojci i pada joj glava... čak je i sa stiff v, koja dva sata dnevno prima postdiplomce, ali je baš tada nema u prostoriji u podrumu, moguće naći zajednički jezik.
njegovu tačnu funkciju sam zaboravila (dekani su dolazili i odlazili, a on još uvek tu...), ne sećam se ni kako se preziva, ali je zato teško ne upamtiti mu ime. šef šalteruša - "viša sila", zvana mališa. 
nisam imala kome da ga prosledim pogledom, iza mojih leđa nije bilo nikoga u tom trenutku. nije se dugo zadržao, samo je ostavio stare ruske ploče na stolu i pozdravio Bi.

***

petnaestak minuta kasnije, ponovo se začulo kucanje, ovog puta strpljivo. na vratima se pojavio uglađeni stariji gospodin sa brčićima.
- dobar dan, ja sam m. pavić.
osmeh na mom licu sada je bio izraz prepoznavanja, iznenađenja, ali i poštovanja, koje je njegova dostojanstvena pojava ulivala čak i nekome ko nije njegov čitalac.
došao je da poseti kabinet svog rođaka (sa ženine strane, ako se ne varam), pokojnog đorđa živanovića, čuvenog slaviste i poloniste. otključala sam deventnaesticu, i ostavila ga samog sa bistom "čika đoke" i njegovim legatom, tek delićem profesorovih knjiga, koji su pisac i njegova žena poklonili fakultetu.
dobila sam zadatak da ga otpratim do akademije i donesem neke knjige, koje želi da nam pokloni. zvanično smo se upoznali, rukovali se i polako krenuli (trudila sam se sa uskladim korak sa njegovim). 
- vidite šta nam rade, profesore - dobacio mu je na hodniku neki dečko.
prešli smo knez mihailovu, popeli se liftom na treći sprati i ušli u njegov kabinet, prostranu prostoriju sa puno svetla i malo nameštaja. dok je on prebirao po svojim knjigama, moje umorno oko je primećivalo uglavnom detalje - nabore na njegovom lanenom sakou, lule u čaši na masivnom stolu ili srebrnu trubu na prozoru preko puta. 
- koju knigu biste želeli Vama da poklonim? - upitao me je nakon što smo na jedan drugi, manji sto, naređali prevode njegovih dela na ruski i poljski.
- koju nemate?
- mislim da bi najbolje bilo da Vi izaberete... - odgovorila sam nespretno, sačuvavši za sebe da nemam ni jednu...
iz ormana je izvadio "zvezdani plašt" i kesu women'secret. pakujući u nju knjige, uzela sam jednu da je prelistam, istu tu, samo na ruskom, i nabasala pravo na stranicu svog horoskopskog znaka...

- zamislite, onaj mladić koji mi se obratio na hodniku je, dok smo Vaša koleginica i ja pili čaj u kabinetu, ušao i tražio đorđa živanovića! - ispričao mi je bio na putu do sanu.

sketches for...

pet - 22.06.2007

some things you just know will happen

pon - 18.06.2007

timeless, etc.

sub - 16.06.2007

springfield. women.

uto - 12.06.2007

save me, i'm yours

pet - 08.06.2007

body and soul

pon - 04.06.2007

forces... darlin'

Nedavno napisano

Arhiva

Bookmarkt